Selekcija iz mog ugla

  1. selekcija-iz-mog-ugla-02-linkedin-centar-promena

Ovo iskustvo ću zauvek pamtiti. Prvo zato što je bilo upečatljivo, pa sa ponosom, a i mnogima ga prepričavam na svojim treninzima vezanim za regrutaciju i selekciju.

Bilo je to na početku mog radnog veka, ali opet ne tako davno. Birali smo pripravnika u sektoru finansija. Tada sam shvatila da je pripravnike najteže izabrati. Oni su „sveži“ diplomci, svima je uspeh prilično dobar, nemaju nikakvog iskustva, nisu volontirali, ništa ih u znanju veliko ne razlikuje. Ostaje samo da se oslonim na njihovu motivaciju, aspiracije, životnu energiju i osobine ličnosti. Dobila sam 10–ak najboljih biografija od svog kolege. Ti kandidati su već prethodno bili testirani psihološkim testovima i pokazali su se najbolje na intervjuima, međutim kako to obično biva, samo je jedan kandidat izabran. Sada je ovih 10 kandidata ponovo dobilo šansu da ih saslušam i opet izaberem samo jednog od njih. Bilo je upravo onako kako sam opisala „svežeg“ diplomca. Ostalo je samo da se oslonim na svoju veštinu procene i znanje o sektoru u koji treba da se uklopi. Ubrzo su se iskristalisale 2 kandidatkinje, istog nivoa poznavanja finansija. Jedna je bila samopouzdana, jasna i direktna u izražavanju, delovala je vrlo energično, sposobno, i za nju su nam nekoliko puta urgirali. Tada sam se prvi put u poslu susrela i sa tim. Druga je pala na ulazu u kancelariju. Nosila je cipele na štikle i crveni kaput. Kada je ušla u kancelariju u kojoj smo imali intervju, boja lica joj se nije razlikovala od kaputa. Prilikom odgovaranja na pitanja, jedva je sastavljala rečenice, zbog treme, ali je tačno odgovorila na svako pitanje. Do tada nisam upoznala nikoga sa tolikom tremom.

Kasnije sam pozvala kolegu koji mi je poslao tih 10-ak biografija. Razgovor je trebao da ide u drugom pravcu, ali me je on upitao: „Kako ti se čine kandidati? Koga si izabrala?“ Moj odgovor je usledio: „Dvoumim se između dve kandidatkinje. Jedna je vrlo asertivna, odlučna, deluje vrlo sposobno, a druga je pala pred kancelarijom i trema je „ubila“. Prvu bih rado kod mene u sektor, jer ima i nekoliko završenih „soft skill“ treninga, a druga je vrlo povučena i dobro će se uklopiti sa koleginicama ovde.“ „Zašto bi ovu kod tebe u sektor?“, upitao je. „Ima dozu agresivnosti koja je dobra za ljudske resurse. Ja bih lako sa njom sarađivala, uspela bih da je „ukrotim“, a odlična je za posao.“ Njegov odgovor je bio: „Ne mogu da verujem da si to uočila posle 20 min. razgovora! Kod nas je prošla kompletan proces i tek kada smo joj javili da nije prošla, usledio je vrlo agresivan odgovor od nje!“. Tada ja nisam mogla da obuzdam svoju asertivnost, reči su mi samo skliznule preko usana: „Zato sam studirala psihologiju 4 godine.“

Moj kolega je ovu rečenicu sigurno upamtio, iako se čujemo dosta često i poslovno sarađujemo. Zaposlili smo koleginicu u crvenom kaputu. Ona i dan danas vredno obavlja svoj posao u toj kompaniji i svi su zadovoljni njenim radom. Ja nikada nisam dobila saradnicu u sektoru.

Ovo iskustvo sam doživela kao svoj trofej. Učenje nije uzalud!

Obožavam svoju profesiju!

Posted in:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *